U poslovanju između privrednih subjekata – bilo da je reč o pravnim licima ili preduzetnicima – najčešći način obračuna prometa dobara i usluga jesu računi (fakture) sa jasno određenom valutom plaćanja i specifikacijom predmeta obaveze. Ipak, praksa pokazuje da se veoma često dešava da dužnik ne ispuni svoju obavezu u roku. Takvo neispunjenje se najčešće ispoljava kroz delimično izmirenje obaveze, dok nisu retke ni situacije u kojima se dužnik u potpunosti oglušuje o isplatu dugovanog iznosa. Kada do pomenute okolnosti dođe, mnogi poverioci pomisle da je jedini put dug i skup sudski spor.
To, međutim, nije tačno.
Faktura kao osnov za prinudnu naplatu
Prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, faktura predstavlja verodostojnu ispravu podobnu za izvršenje. To znači da poverilac ima pravo da pokrene izvršni postupak bez vođenja parnice, odnosno bez dokazivanja duga u sudskom sporu. Dakle, dovoljno je podneti sudu uredan i u skladu sa zakonom sastavljen predlog za izvršenje, nakon čega se postupak sprovodi preko javnog izvršitelja.
Izvršni postupak sprovodi javni izvršitelj koga predlaže sam poverilac u predlogu za izvršenje. Iako se predlog inicijalno podnosi sudu, bezmalo čitav postupak u narednoj fazi realizuje izvršitelj. Naplata duga se po pravilu vrši skidanjem novčanih sredstava sa računa dužnika (pod uslovom da na računima postoji dovoljna svota novca), ali ukoliko to nije moguće, izvršenje se preduzima i na drugim predmetima u njegovoj svojini kao što su pokretne i nepokretne stvari, ali i druga prava koja dužnik poseduje. U svakom slučaju, izvršni poverilac je taj koji predlaže na kojim sredstvima će izvršitelj sprovesti prinudnu naplatu u predmetnom postupku. Drugim rečima – poverilac aktivno bira i sredstva i način prinudne naplate.
Ko snosi troškove izvršnog postupka?
Zakon o izvršenju i obezbeđenju propisuje da je poverilac dužan da prethodno snosi troškove postupka (tu na primer spadaju sudska taksa, predujam za rad javnog izvršitelja, nagrada za uspešno sprovođenje izvršnog postupka, advokatski troškovi itd.). Međutim, na kraju sve pobrojane troškove snosi dužnik, što znači da poverilac naplaćuje i glavni dug i sve troškove nastale zbog kašnjenja dužnika.
Kamata i dodatna fiksna naknada
Pored glavnog duga i troškova, poverilac ima pravo i na zakonsku zateznu kamatu koja teče od dana dospelosti pa sve do konačne isplate celokupnog iznosa. Ali, bez obzira na kamatu i sve druge troškove, poverilac u slučaju kašnjenja ostvaruje i pravo na fiksnu naknadu od 20.000 dinara, a pod uslovima propisanim Zakonom o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama. Ovaj iznos se naplaćuje nezavisno od kamate, što dodatno opterećuje dužnika koji ne plaća obaveze na vreme.
Zaključak
Neplaćene fakture ne moraju da znače dugogodišnje sporove, neizvesnost i gubitak novca. Zakonodavstvo u Republici Srbiji daje poveriocima snažan, brz i efikasan mehanizam da svoja potraživanja naplate u izvršnom postupku- bez parnice, sa kamatom i svim drugim pratećim novčanim iznosima. Pravovremeno pokretanje izvršnog postupka ne samo da obezbeđuje naplatu, već šalje i jasnu poruku da vaše poslovanje počiva na ozbiljnosti, pravnoj sigurnosti i poštovanju ugovornih obaveza, a to je poruka koju tržište uvek razume.