Iako se hapšenje obično povezuje sa policijom, Zakonik o krivičnom postupku (ZKP) pod određenim uslovima dozvoljava i građansko hapšenje – situaciju u kojoj građanin može lišiti slobode drugo lice kao flagrantnog učinioca krivičnog dela.
Naime, članom 292 ZKP propisano je da svako može uhapsiti lice zatečeno pri izvršenju
krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti.
Iz ovakve zakonske formulacije proizilaze dva pravila:
1) Svaki građanin može lišiti slobode lice koje je zateklo pri izvršenju krivičnog dela. Dakle, zakon govori o prostorno-vremenskoj distanci, te ovde isključuje mogućnost nekakvih potera za potencijalnim učiniocem, jer je takva aktivnost poverena policiji.
2) U pitanju mora biti delo za koje se goni po službenoj dužnosti, a kako u ovu grupu krivičnih dela spada gotovo preko 95% njih, najčešće će to i biti slučaj. Iz ove grupacije su izuzeta dela kao što su obična laka telesna povreda, neovlašćeno otkrivanje tajne, povreda tajnosti pisama itd, dok sva ostala krivična dela poput ubistva, krađe, teške telesne povrede (i svih ostalih za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti) ova mogućnost stoji na raspolaganju svim građanima.
Šta nakon lišenja slobode?
Kada ste izvršili građansko hapšenje neophodno je da u najkraćem roku uhapšeno lice predate
javnom tužiocu ili pripadnicima policije. U slučaju da ovi subjekti nisu prisutni, potrebno je da ih
pozovete i uhapšenog predate njima na dalje postupanje. Takođe, prilikom postupka hapšenja,
neophodno je voditi računa kako ne bi došlo do prekomerne upotrebe sile.